Meta je najavila projekat Petal, podmorsku optičku vezu koja bi trebalo da poveže Sjedinjene Američke Države i Francusku kablom dugim oko 7.000 kilometara. Najavljeni kapacitet iznosi jedan petabit u sekundi, odnosno milion gigabita. Planirano je da kabl počne da radi 2029. godine.
Kapacitet koji je teško zamisliti
Brojka od jednog petabita zvuči gotovo apstraktno, pa poređenje s protokom podataka može da je učini jasnijom: reč je o teoretskom kapacitetu za oko 125 terabajta u sekundi. Takav zbirni protok ne znači da će pojedinačni korisnik dobiti internet te brzine. Podmorski kablovi su deo kičme globalne mreže, a njihov kapacitet dele operatori, poslovni sistemi i servisi koji prenose velike količine podataka.
Projekat koristi optička vlakna sa dvostrukim jezgrom. U poređenju sa uobičajenim vlaknom, takav pristup omogućava da se više svetlosnih signala prenosi kroz isto vlakno. Meta navodi da je Petal prvi transokeanski kabl projektovan za ovakav kapacitet, ali stvarni učinak zavisiće od opreme na krajevima trase i načina na koji će kapacitet biti podeljen i korišćen.
Zašto kompanije ulažu u kablove
Rast servisa u oblaku, video-platformi i veštačke inteligencije povećava količinu podataka koja putuje između kontinenata. Modeli veštačke inteligencije zahtevaju velike računarske centre, a njihov rad podrazumeva stalnu razmenu podataka između skladišta, procesora i korisnika. Veza većeg kapaciteta može da smanji uska grla u prenosu, mada sama po sebi ne ubrzava svaki sajt niti rešava zagušenje u lokalnoj mreži.
Ulaganje privatne kompanije u međunarodnu infrastrukturu ima i stratešku dimenziju. Meta je među najvećim korisnicima internet saobraćaja, pa direktno učešće u kablu može da joj pruži veću kontrolu nad kapacitetom koji koristi za svoje usluge. Istovremeno, infrastruktura ostaje deo šireg sistema od kojeg zavise i drugi operatori i provajderi.
Šta to znači za korisnike u Srbiji
Petal neće predstavljati direktnu internet vezu za domaćinstva u Srbiji. Saobraćaj iz zemlje do udaljenih servisa prolazi kroz niz lokalnih i međunarodnih mreža, a konkretno iskustvo korisnika zavisi od provajdera, rutiranja, servera i opterećenja mreže. Novi kabl može doprineti većem ukupnom kapacitetu između SAD i Evrope, ali to ne garantuje ni niže račune ni brži paket kod domaćeg operatora.
Za korisnike je važnije da se prenosni kapacitet nadograđuje pre nego što potražnja izazove ozbiljna uska grla. Ipak, podaci o maksimalnom kapacitetu ne govore sami po sebi koliko će veza biti pouzdana, koliko će koštati prenos niti ko će moći da je koristi. To će zavisiti od komercijalnih dogovora i tehničke konfiguracije.
Rok je važniji od velike brojke
Meta za sada govori o projektu koji bi trebalo da bude operativan 2029. godine. Do tada će se promeniti i potrebe tržišta i tehnologija prenosa, pa je najavljena cifra pre svega pokazatelj pravca u kojem ide međunarodna mrežna infrastruktura. Kablovi su skupi i dugotrajni projekti, a izgradnja na dnu okeana nosi tehničke i logističke izazove.
Za čitaoca u Srbiji praktičan zaključak je jednostavan: Petal nije najava kućnog interneta od petabita, već ulaganje u jedan deo globalnog prenosa podataka. Ako projekat bude završen prema planu, njegov značaj će se meriti time koliko pouzdano i efikasno povećava kapacitet između kontinenata, a ne samom brojkom u saopštenju.